na net smo postavili novu verziju programa za izradu ponuda i računa (faktura) "inFarkturiranje 1.0".

Novosti u programu:

• implementirana mogućnost slanja ponuda i računa na mail
• implementirana tražilica na popisu artikala, partnera, usluga, povratnica, ulaznih faktura, ponuda i računa
• ispravljena greška kod unosa ulaznih računa
• interne optimizacije koda

posjetite nas na http://www.fakturiranje.biz i skinite demo programa.

uskoro ćemo na internet postaviti novu nadogradnju programa za izradu i ispis ponuda i faktura (izlaznih računa). Neke od novosti koje će u dogledno vrijeme biti ugrađene u program:

• direktno slanje mail-a iz programa
• statistika
• pregled potraživanja i dugovanja prema partnerima
• upozorenja o nadolazećim obvezama
• itd..

Posjetite nas na www.fakturiranje.biz i skinite besplatnu probnu verziju.

• ispravljena greška kod ispisa iznosa fakture ili ponude slovim
• implementirana mogućnost zaključavanja direktnog unosa podataka u tablicu na popisu artikala, usluga i partnera
• interne optimizacije koda

Detalji o programu :

Download Galerija slika Specifikacije rada Cjenik programa Reference Povijest razvoja Upute za rad

Dobrodošli na prezentacijske stranice programa

inFarkturiranje 1.0

Aplikacija za izradu, ispis i manipulaciju ponuda i računa.
Program je prvenstveno namijenjen izradi i ispisu ponuda i računa (faktura). Ali "usput" radi i :

• Vođenje evidencije ponuda, računa, ulaznih računa, povratnica robe od kupca i povratnica robe dobavljaču
• Mogućnost prodaje artikala i usluga
• Mogućnost izvoza dokumenata u Word ili Adobe PDF format
• Mogućnost naknadnog uređivanja dokumenata
• Vođenje evidencije partnera
• Vođenje evidencije artikala i usluga.
• Detaljno definiranje izgleda faktura i ponuda
• Automatska izrada povrata robe od kupca
• Automatska izrada povrata robe dobavljaču
• itd ...

Ukoliko Vas je ručno pisanje ponuda i računa počelo opasno živcirati skinite i BESPLATNO isprobajte na 30 dana. ]]> http://elektrokuhinja.wordpress.com/?p=73 Sat, 01 Mar 2008 15:32:16 +0000 elektrokuhinja http://elektrokuhinja.pl.wordpress.com/2008/03/01/usluga-u-restoranima/ Onoliko koliko volim da kuvam za druge volim i da drugi kuvaju za mene. Jedna od mojih slabosti su restorani. Ma kako to snobovski zvučalo, nekad radije dajem pare na dobru klopu u lepom ambijentu sa dragim ljudima nego na cipele. Verovatno zbog toga nosam jedne cipele sve dok se ne raspadnu. Al o tome nekom drugom prilikom.

Juče me je jedan prijatelj inspirisao da napišem nešto o mom viđenju usluge u restoranima po Novom Sadu. Dakle, customer service drugi deo. (prvi deo je ovde)

Šta to odlikuje dobru uslugu u restoranima?

1. Uslužni ali nenametljivi konobari. Bilo bi dobro da je konobar uvek negde u blizini, u vidokrugu ali nipošto da se stalno muva oko stola brisucka i sklanja prazne čaše. Boljka naših konobara je da čim vide praznu čašu, prosto polete da je sklone. Restoranski bon-ton glasi da na stolu mora da ostane bar jedna čaša (kako se gosti ne bi osećali kao da ih neko požuruje da što pre završe). Moje pravilo glasi-ako me niko ne usluži u roku od 5 minuta, odlazim.
2. Poznavanje menija. Ako pitam šta sadrži to i to jelo od priloga, ili šta znači neki strani izraz, a konobar nema pojma, odmah ih otpisujem. Mora da postoji bar neki minimum u poznavanju menija kako bi gost znao šta da poruči.
3. Fleksibilnost. Ne govorim o nekakvom izvoljevanju, nego o sasvim jednostavnim zahtevima tipa-izbaciti paradajz iz salate ili smanjiti količinu luka. Koliki problem to može da predstavlja kuvaru?
4. Serviranje jela u približno isto vreme. E ovo je poseban problem u Novom Sadu. Ima restorana u kojima, dok jedni već pojedu glavno jelo, drugima tek stigne porcija. Tako da se ili dogovarate da svi čekate na onog poslednjeg bednika čija pica nikako da stigne, ili da svi jedete a poslednji da vas gleda gladnim očima, govoreći, ma sve je ok, samo vi klopajte. Ili da se požalite šefu kuhinje koga baš iskreno zabole u većini slučajeva.
5. Prijatnost. U smislu prijatne spoljašnjosti (bez pirsinga i masne kose na primer) kao i prijatno ophođenje. A ne nadmeno. Neki misle da je cool kad si nadmen i gledaš na goste sa visine. Ja to uopšte ne mislim. Na takva mesta ne zalazim.

Još neki predlozi?

Uđem u prodavnicu. Još bolje butik. Koji ima one velike senzore što služe da hvataju lopove. Još nisam ni čestito otvorila vrata, kad eto ti prodavačice, skočila na noge lagane, i unela se u lice sa već prodavačko-standardim pitanjem (ne pozdravom) "Izvolite"?

To im je valjda omiljeni momenat. Da prepadaju nevine kupce. Onda ide standardni odgovor, samo da pogledam... Ja eto stvarno ne znam kako im ne dosadi. Prodavcima. Je'l oni možda s vrata očekuju da ja izdeklamujem nešto u stilu, o dobar dan, evo baš mi trebaju jedne cipele, ženske, na zapertlavanje, od antilopa a možebiti i glatke kože, pa vi sad to pogledajte po radnji, pa mi javite a ja ću da čekam zatvorenih očiju i da se iznenadim. Palo mi je na pament da im tako nešto odvalim pa će možda preskočiti to famozno pitanje "Izvolite"?

Dakle, u slučaju da želim malo da pogledam robu koju ću (ili neću) da kupim, je'l, zavisi od toga da li mi se nešto sviđa ili ne, sad ide onaj momenat kad prodavačica pita da li mi treba pomoć. O da, treba mi pomoć u razgledanju pomislim. Ako im kažeš lepo i ljudno "Ne hvala", onda je verovatnoća da će te pratiti u stopu i gledati preko ramena da možda ne jedeš sladoled nad nekom košuljom ili da je nedajbože ne očerupaš tako u prolazu, skoro stopostotna. Kad napokon i uzmem nešto s vešalice da pogledam, ona će čim istu stvar vratim na vešalicu, početi užurbano da sprema iza mene, da slaže na policu ili pegla rukom, kako se ne bi videlo da sam nešto ja tu pipkala.

Posle ovih prvih simptoma očajne usluge obično pobegnem glavom bez obzira. Ako pak iz nekog samo meni znanog razloga odlučim da nešto i probam, e tu tek postaje neprijatno. Prodavačica je obično onda spremna na sve. Tražiće da izađem iz kabine u kojoj najverovatnije nema ogledala, pa onda onako bez dostojanstva i bez cipela na očigled ostalih kupaca, počeće hvalospev o tome kako mi te farmerice baš fantastično stoje, iako je sasvim očigledno da u njima izgledam kao kesa/lopta/saraga. Pošto oči imam, a i nisam više mala pa da me je sramota da ništa ne kupim, zahvalim se i ostavim robu, ide deo gde me prodavačica razočarano pogleda s pitanjem "Ne odgovaraju?" A zatim uvređeno vraća stvar na policu a ja se osećam kao budala. *Joj, ništa nisam kupila a ona se baš trudila.* Sreća pa ova osećanja s godinama blede, tako da me sada nije briga. Al ipak. Kupujem isključivo u ne-smarajućim prodavnicama, bez upitnih pogleda i komentara o izgledu.

Hvala lepo. Umem sama da odlučim.